Папа Мартин V

Мартин V
Папа Мартин V
Лични подаци
Пуно име	Одо Колона
Датум рођења	јануар или фебруар 1369.
Место рођења	Ђенацано, Папска држава
Датум смрти	20. фебруар 1431.(1431-02-20) (61/62 год.)
Место смрти	Рим, Папска држава
Народност	Италијан
Папа
Редослед	206.
Понтификат	11. новембар 1417 — 20. фебруар 1431.
Претходник	римски претедент: Гргур XII авињонски претедент Бенедикт XIII пизански претедент Јован XXIII
Наследник	Папа Евгеније IV
детаљи

Папа Мартин V (јануар или фебруар 1369 – 20. фебруар 1431) је био папа (11. новембра 1417 — 20. фебруара 1431),^[1] који је успоставио папску власт у Риму.

Порекло и политички успон

Родио се јануара или фебруара 1369. године у месту Ђенацано, као син Агапита Колоне и Катарине Конти. Био је члан богате и цењене италијанске породице Колона. Римски антипапа Урбан VI (антипапа 1378—1389) га је поставио за високог функционера Папства у Риму, а римски антипапа Иноћентије VII (антипапа 1404—1406), га је именовао за кардинала. Године 1410. постао је изасланик антипапе Пизе, Александра V (антипапа 1409—1410), у Бохемији да преговара са Јаном Хусом.

Сабор у Констанци и Мартиново седање на Свету столицу

Антипапа у Пизи Јован XXIII (папа 1410—1415), се 1414. одрекао антипапске столице па је прешао на уједињење антипапа и бирање новог правог папе. Арагонски краљ Алфонсо је одржао седницу да би поставио свог папу у Риму. Већина арагонског свештенства била је да авињонског папу Бенедикта XIII (антипапа 1394—1423) устоличи као антипапу Пизе (тиме би Бенедикт постао нови папа), али Алфонсо је био против њега и био је за римског антипапу Гргура XII. На крају 11. новембра 1417. године за папу је изабран кардинал Одо Колона, који узима име Мартин V, али Алфонсо је био против њега. То је изазвало многе побуне у Арагону, а посебно у Сарагоси и Валенсији, па чак и напад Кастиље. На крају је 1430. године морао да призна Мартина за папу. После завршетка сабора Мартин у мају 1418. креће ка Риму и у град стиже у септембру 1420. године.^{[тражи се извор]}

Мартинове особине и односи са суседима

Мартин је био веома умерен, образован и способан. Почео је да обнавља Папску државу и укинуо је фискализам и централизам и врло брзо се учврстио на власти.

Антипапе

Антипапе Бенедикт XIV и други Бенедикт XIV

Бенедикт XIII је умро 1423, а онда је Бернард Гарниер постао антипапа Бенедикт XIV, а Бенедикта је 1429. године наследио Жан Кариер, који је исто узео име Бенедикт XIV, који је умро 1437. године.

Антипапа Климент VIII

У пролеће 1430 Мартин је послао своје легате у Кастиљу да би утицали на склапање мира између Кастиље и Арагона. После успешног задатка, који су извршили легати у Арагону се против Алфонса подигла побуна, којој су се придружила и краљева браћа. Алфонсова војска није могла да се бори јер је била превише исцрпљена. Побуни се придружује и кардинал од Фоиша. Он је чак Гила Санчеза Муњоза, надбискупа Мајорке, именовао за антипапу Климента VIII, који уопште није био активан.^{[тражи се извор]}

Култ пресветог имена Исусовог

Мартин је позвао проповедника и фрањевца Јована Капистрана пошто је проповедао култ пресветог имена исусовог и још био оптужен за јерес. Капистран је тако речито бранио своје пријатеље да је и сам папа прихватио култ пресветог имена Исусовог.

Односи са Напуљском краљевином и смрт

Још по доласку на власт погоршао се Мартинов однос са Јованом, краљицом Напуља. Мартин је чак и склопо савез против ње. У том савезу је била Ђенова и анжујски војвода Луј III, који је био Јованин рођак и који је имао право на напуљски престо. Те године је Луј извршио инвазију на Кампанију. Алфонсо је по Јованином позиву дошао у јулу 1421. године и освојио Напуљ и тако постао Јованин престолонаследник. Луј је после тога изгубио подршку Мартинову, а истовремено су се погоршали Јованини односи са Алфонсом, који се окренуо против ње и у мају 1423. године освојио њену палату. Јована је некако успела да побегне и да се састане са Лујем, да раскине свој уговор са Алфонсом и да Луја прогласи за свог наследника. Алфонсо се повукао у априлу 1424. године, а Јована је повратила све своје области осим замака Кастилије де Ороа и Новог дворца.

Алфонсо је био толико очајан да је 1326. године склопио савез са Млечанима и Фиренцом и тиме је објавио рат Војводству Милану. Са њима су у септембру 1430. године становници Тарента склопили савез. Мартин их је подржавао у томе, али је умро већ 20. фебруара 1431. године.^{[тражи се извор]}

Референце

Литература

•  Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
• Setton, Kenneth M. (1978). The Papacy and the Levant. DIANE Publishing. ISBN 978-0-87169-127-9.  Review
• Burton, Keith Augustus (2007). The blessing of Africa. InterVarsity Press. ISBN 978-0-8308-2762-6. 
• Davis, David Brion (1988). The problem of slavery in Western culture. Oxford University Press US. ISBN 978-0-19-505639-6. 
• Davidson, Basil (1961). The African Slave Trade. James Currey Publishers. ISBN 978-0-85255-798-3. 
• Semmes, Clovis E. (1996). Racism, health, and post-industrialism. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-95428-4. 

Папа Мартин V на Викимедијиној остави.

• п
• р
• у

Папе Католичке цркве

• Списак папа
  • графички
  • канонизовани
• Папско име
• Гробнице
  • постојеће
  • непостојеће
• Антипапа
• Папа емеритус
  • Папско одрицање
• Изабрани папа

1—4. века
Током Римског царства (до 493)
укључујући под Константином (312—337)

• Петар
• Лин
• Анаклетије
• Климент I
• Еварист
• Александар I
• Сикст I
• Телесфор
• Хигиније
• Пије I
• Аницет
• Сотер
• Елеутерије
• Виктор I
• Зефирин
• Калист I
• Урбан I
• Понтијан
• Антерије
• Фабијан
• Корнелије
• Луције I
• Стефан I
• Сикст II
• Дионисије
• Феликс I
• Еутицијан
• Кај
• Марцелин
• Марцел I
• Евсевије
• Милтијад
• Силвестар I
• Марко
• Јулије I
• Либерије
• Дамас I
• Сириције
• Анастасије I

5—8. века
Остроготско папство (493—537)
Византијско папство (537—752)
Франачко папство (756—857)

• Иноћентије I
• Зосим
• Бонифације I
• Целестин I
• Сикст III
• Лав I
• Хиларије
• Симплиције
• Феликс III
• Геласије I
• Анастасије II
• Симах
• Хормизд
• Јован I
• Феликс IV
• Бонифације II
• Јован II
• Агапит I
• Силвестер
• Вигилије
• Пелагије I
• Јован III
• Бенедикт I
• Пелагије II
• Гргур I
• Сабинијан
• Бонифације III
• Бонифације IV
• Адеодат I
• Бонифације V
• Хонорије I
• Северин
• Јован IV
• Теодор I
• Мартин I
• Евгеније I
• Виталијан
• Адеодат II
• Доно
• Агатије
• Лав II
• Бенедикт II
• Јован V
• Конон
• Сергије I
• Јован VI
• Јован VII
• Сисиније
• Константин
• Гргур II
• Гргур III
• Захарије
• Стефан II
• Павле I
• Стефан III
• Хадријан I
• Лав III

9—12. века
Папски одабир пре 1059
Saeculum obscurum (904—964)
Кресцентска ера (974—1012)
Тосканско папство (1012—1044/1048)
Царско папство (1048—1257)

• Стефан IV
• Паскал I
• Евгеније II
• Валентин
• Гргур IV
• Сергије II
• Лав IV
• Бенедикт III
• Никола I
• Хадријан II
• Јован VIII
• Марин I
• Хадријан III
• Стефан V
• Формоз
• Бонифације VI
• Стефан VI
• Роман
• Теодор II
• Јован IX
• Бенедикт IV
• Лав V
• Сергије III
• Анастасије III
• Lando
• Јован X
• Лав VI
• Стефан VII
• Јован XI
• Лав VII
• Стефан VIII
• Марин II
• Агапит II
• Јован XII
• Бенедикт V
• Лав VIII
• Јован XIII
• Бенедикт VI
• Бенедикт VII
• Јован XIV
• Јован XV
• Гргур V
• Силвестар II
• Јован XVII
• Јован XVIII
• Сергије IV
• Бенедикт VIII
• Јован XIX
• Бенедикт IX
• Силвестар III
• Бенедикт IX
• Гргур VI
• Климент II
• Бенедикт IX
• Дамас II
• Лав IX
• Виктор II
• Стефан IX
• Никола II
• Александар II
• Гргур VII
• Виктор III
• Урбан II
• Паскал II
• Геласије II
• Калист II
• Хонорије II
• Иноћентије II
• Целестин II
• Луције II
• Евгеније III
• Анастасије IV
• Хадријан IV
• Александар III
• Луције III
• Урбан III
• Гргур VIII
• Климент III
• Целестин III
• Иноћентије III

13—16. века
Витербо (1257—1281)
Орвијето (1262—1297)
Перуђа (1228—1304)
Авињонско папство (1309—1378)
Западни раскол (1378—1417)
Ренесансно папство (1417—1534)
Реформаторско папство (1534—1585)
Барокно папство (1585—1689)

• Хонорије III
• Гргур IX
• Целестин IV
• Иноћентије IV
• Александар IV
• Урбан IV
• Климент IV
• Гргур X
• Иноћентије V
• Хадријан V
• Јован XXI
• Никола III
• Мартин IV
• Хонорије IV
• Никола IV
• Целестин V
• Бонифације VIII
• Бенедикт XI
• Климент V
• Јован XXII
• Бенедикт XII
• Климент VI
• Иноћентије VI
• Урбан V
• Гргур XI
• Урбан VI
• Бонифације IX
• Иноћентије VII
• Гргур XII
• Мартин V
• Евгеније IV
• Никола V
• Калист III
• Пије II
• Павле II
• Сикст IV
• Иноћентије VIII
• Александар VI
• Пије III
• Јулије II
• Лав X
• Хадријан VI
• Климент VII
• Павле III
• Јулије III
• Марцел II
• Павле IV
• Пије IV
• Пије V
• Гргур XIII
• Сикст V
• Урбан VII
• Гргур XIV
• Иноћентије IX
• Климент VIII

17—20. века
Просветитељство (око 1640—1740)
Револуцијско папство (1775—1848)
Римско питање (1870—1929)
Ватикан (1929—данас)

• Лав XI
• Павле V
• Гргур XV
• Урбан VIII
• Иноћентије X
• Александар VII
• Климент IX
• Климент X
• Иноћентије XI
• Александар VIII
• Иноћентије XII
• Климент XI
• Иноћентије XIII
• Бенедикт XIII
• Климент XII
• Бенедикт XIV
• Климент XIII
• Климент XIV
• Пије VI
• Пије VII
• Лав XII
• Пије VIII
• Гргур XVI
• Пије IX
• Лав XIII
• Пије X
• Бенедикт XV
• Пије XI
• Пије XII
• Јован XXIII
• Павле VI
• Јован Павле I
• Јован Павле II

21. век

• Бенедикт XVI
• Фрања

Историја папства

Стари и рани средњи век	Током Римског царства (до 493) под Константином (312—337) Остроготско папство (493—537) Византијско папство (537—752) Франачко папство (756—857) Saeculum obscurum (904—964) Кресцентска ера (974—1012)
Високи и касни средњи век	Тосканско папство (1012—1044 / 1048) Царско папство (1048—1257) Лутајуће папство Витербо, 1257—1281 Орвијето, 1262—1297 Перуђа, 1228—1304 Авињонско папство (1309—1378) Западни раскол (1378—1417)
Рани нови и нови век	Ренесансно папство (1417—1534) Реформаторско папство (1534—1585) Барокно папство (1585—1689) Просветитељство (око 1640—1740) Револуцијско папство (1775—1848) Римско питање (1870—1929) Ватикан (1929—данас) Други светски рат (1939—1945) Хладни рат (1945—1991)